ИЗВЕШТАЈ СУПЕРВИЗОРА
са Стручних сусрета васпитача
Тема: „Подржавање и уважавање дечје перспективе у креирању простора у вртићу
и ван њега“
Датум одржавања: 19.09.2025.-21.09.2025.
Место одржавања:Хотел „ Врњачке терме“, Врњачка Бања
Супервизори:
Сузана Миловановић, директор ПУ „Нада Наумовић“ Крагујевац
Марија Јовановић Ђусић, директор ПУ „Олга Јовичић Рита“ Краљево
1. Увод
Стручни сусрети васпитача окупили су
васпитаче из различитих предшколских установа са циљем да се размени искуство и
унапреди пракса у области креирања васпитно-образовног простора.
Фокус овогодишњих сусрета био је на уважавању дечје перспективе – како
децу активно укључити у процес планирања, организовања и уређења простора, како
унутар вртића тако и у простору који користе у локалној заједници.
Ова тема је изузетно значајна јер се темељи на поштовању права детета, подстицању његове аутономије и развоја компетенција, као и на стварању окружења у ком дете осећа припадност и вредност.
2. Циљеви сусрета
- Размена искустава и примера добре праксе из различитих вртића.
- Промишљање начина на који васпитачи могу да препознају и уважавају дечју перспективу.
- Идентификовање изазова у креирању простора и заједничко тражење могућих решења.
- Подстицање сарадње са породицом и локалном заједницом.
- Оснаживање васпитача да развијају простор као подстицајну и динамичну средину за учење.
3. Ток сусрета
3.1. Уводни део
Сусрет је започео поздравним говором супервизора, који сњу истакли важност теме и нагласили улогу простора као „трећег васпитача“.
Уважавање дечјег мишљења није само питање методике или организације рада, већ и питање права детета. Када деца осете да их слушамо и да њихове идеје имају вредност, она граде самопоуздање, уче да изражавају своје мисли и да преузимају одговорност за своје окружење.
Затим су супервизори позвали преактичаре да отворено деле своја запажања, недоумице и идеје.
3.2. Рад у сесијама
Васпитачи су били подељени у паралелне сесије које су анализирале конкретне ситуације из
праксе. Задаци су били усмерени на:
- Учешће деце и одраслих у структуирању и коришћењу простора
- Коришћењу ресурса локалне заједнице за игру и учење
- Уважавање дечије перспективе у структуирању и коришћењу простора
- Структуирање простора у оквиру теме/пројекта
3.2.1. Учешће деце и одраслих у
структуирању и коришћењу простора
Позитивно:
Васпитачи су изнели низ примера из праксе где су деца активно учествовала у
уређивању простора. Посебно се издвојила пракса у којој су деца кроз разговор и
заједничко доношење одлука утицала на распоред намештаја и избор материјала за
игру. Видљива је спремност васпитача да слушају децу и препознају њихове идеје
као вредне. Похваљује се креативност и мотивисаност васпитача за развијање
простора који подстиче истраживање и сарадњу.
Изазови:
Иако је запажен напредак у уважавању дечјих мишљења, примећено је да у
појединим групама одрасли и даље доминирају у доношењу одлука. Понекад деца
дају предлоге који се не реализују у потпуности, што може утицати на њихову
мотивацију. Такође, постоји потреба за већим укључивањем помоћног особља и
родитеља у процес планирања.
Предлози за унапређење:
Предлаже се редовно организовање „дечјих састанака“ на којима деца могу
износити своје идеје. Такође, корисно би било осмислити заједничке радионице за
родитеље, васпитаче и децу како би се оснажила сарадња и створило осећање
заједништва. Похваљује се отвореност васпитача за унапређење и спремност да
креирају простор у којем су деца активни учесници.
3.2.2. Коришћење ресурса локалне заједнице за игру и учење
Позитивно:
Учесници су истакли низ примера сарадње са локалном заједницом — посете
библиотекама, парковима, музејима и локалним занатским радионицама. Похваљује
се иницијатива васпитача да оснажују децу да откривају и истражују окружење
изван вртића. Посебно је значајно што су у појединим установама успостављени
трајни облици сарадње са установама културе и спортским организацијама.
Изазови:
Неки васпитачи су истакли ограничења у логистици и безбедности приликом
извођења деце ван вртића. Такође, примећено је да сарадња са локалном
заједницом није равномерно развијена у свим срединама — у мањим местима
недостаје институција или организација које би се укључиле. Постоји и потреба
за већим информисањем родитеља о значају оваквих активности.
Предлози за унапређење:
Препоручује се израда „мапе ресурса локалне заједнице“ коју би васпитачи
користили у планирању активности. Такође, предлаже се успостављање мреже
предшколских установа ради размене контаката и идеја за сарадњу. Похваљује се
ентузијазам и креативност васпитача у повезивању деце са локалним окружењем и
наглашава важност даљег развијања овог сегмента рада.
3.2.3. Уважавање дечје перспективе у структуирању и коришћењу простора
Позитивно:
Васпитачи су показали високу свест о значају уважавања дечјег гласа.
Презентовани су примери у којима деца активно износе своје ставове кроз
разговоре, цртеже и заједничко планирање. Посебно се истичу праксе у којима су
деца учествовала у избору тематских целина и организацији простора за игру и
учење.
Изазови:
Иако се уважавање дечје перспективе све више примењује, уочено је да у
појединим случајевима васпитачи имају дилеме око граница утицаја деце у односу
на безбедносне и педагошке стандарде. Понекад се дечје идеје не могу у
потпуности реализовати због простора, материјала или ограничених финансијских
средстава, што може довести до осећаја фрустрације код деце.
Предлози за унапређење:
Препоручује се увођење алата и метода који омогућавају деци да на једноставан и
забаван начин изразе своје предлоге (нпр. цртежи, фотографије, макете). Такође,
важно је да васпитачи са децом разговарају о томе зашто неке идеје нису
изводљиве, како би се очувало поверење. Похваљује се напредак у примени
концепта дечје перспективе и наглашава потреба за континуираном едукацијом
васпитача у овој области.
3.2.4. Структуирање простора у оквиру теме/пројекта
Позитивно:
Учесници су показали велики ентузијазам у представљању примера пројектног рада
који укључује децу у планирање простора. Посебно су се издвојили примери у
којима је простор вртића трансформисан у складу са актуелном темом пројекта,
што је код деце подстакло креативност и ангажованост. Похваљује се тимски рад
васпитача и њихова спремност на иновације.
Изазови:
Уочено је да васпитачи понекад имају потешкоће у прилагођавању простора када су
теме пројеката веома захтевне или када трају дуже време. Такође, недостаје
континуирана подршка у виду материјала и ресурса за чешће мењање и обогаћивање
простора. У појединим установама простор није довољно флексибилан да би се лако
трансформисао.
Предлози за унапређење:
Предлаже се планирање „флексибилних зона“ у просторијама које би се лако
прилагођавале различитим пројектима. Васпитачима би користила размена идеја и
заједничке радионице за креирање материјала који се могу више пута користити.
Похваљује се посвећеност васпитача и њихова спремност да кроз пројектни рад
унапреде квалитет простора и омогуће деци богато и разноврсно окружење.
3.4. Дискусија и закључци
Учесници су активно учествовали у дискусији, размењујући своја искуства, дилеме
и потребе. Издвојено је неколико кључних тема за даљи рад.
4. Кључни закључци
- Дечја перспектива је основа квалитетне праксе – када децу слушамо и укључујемо, простор постаје подстицајнији, а деца активни учесници у свом учењу.
- Простор шаље поруку – начин на који је организован утиче на понашање, осећај сигурности и креативност деце.
- Потребно је још више сарађивати са породицом како би простор одражавао културу, потребе и вредности заједнице у којој деца живе.
- Важно је оснаживати васпитаче кроз континуиране обуке и размену искустава, јер је креирање простора динамичан процес који захтева стално преиспитивање и унапређивање.
- Неопходно је развијати партнерство са локалном заједницом како би деца могла да користе разноврсне просторе за учење и истраживање.
5. Препоруке за даљи рад
- Организовати додатне радионице и обуке на тему дечје перспективе и просторног планирања.
- Подстицати васпитаче да кроз документацију бележе гласове деце и интегришу их у планирање активности.
- Развити стратегију за сарадњу са родитељима у процесу уређења простора.
- Подстицати умрежавање предшколских установа ради размене примера добре праксе.
- Наставити са редовним стручним сусретима као подршком професионалном развоју васпитача.
6. Завршна реч супервизора
Захваљујемо се свим
учесницима на активном учешћу, размењеним идејама и енергији коју су унели у овај сусрет.
Надамо се да ће оно што смо овде заједно научили и поделили бити подстрек да још више чујемо глас деце, да их препознамо као
партнере у процесу учења и креирања простора, и да наставимо да градимо
окружења у којима се свако дете осећа прихваћено, вредно и поштовано.