ИЗВЕШТАЈ СА СТРУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ВАСПИТАЧЕ
„Улога васпитача у подстицању активног учешћа деце ( партиципација) у развијању реалног програма“
Кладово 16.-19.април 2026. године
Стручна конференција васпитача: „Улога васпитача у подстицању активног учешћа деце ( партиципација) у развијању реалног програма“ одражана је у Кладову од 16. до 19. априла 2026. године. У пленарном делу, након поздравне речи Слободанке Радосављевић, председника Управног одбора Сaвеза удружења васпитача Србије, учесници су имали прилику да прате уводна излагања :
1. Др Зорице Ковачевић, редовног професора дидактичко-методичких наука Универзитета у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Београд. за васпитаче кроз излагање на тему„Учешће деце у развијању програма: Где се отварају или крију могућности“.
2. Љиљане Драгутиновић, мастер васпитача , са темом „Партиципација као заједничко путовање: Како васпитач отвара врата дечјим идејама у реалном програму“
3. Тима Предшколске установе ”Радосно детињство” Нови Сада, с апрезентацијом „Глас детета – како га чујемо и како га тумачимо“
4. Промовисан је 5.број часописа „ПРАСКОЗОРЈЕ“, који се бави промоцијом предшколског васпитања и образовања и професионалног деловања практичара, представила је Марија Шћепановић, члан савета Савеза, председница програмског одбора Савеза.
5. Извештај Програмског одбора – представила је Далиборка Месар, члан Програмског одбора,
6. Програм Обележавања Дана васпитача је представила Слађана Драшковић , председник Скупштине Савеза удружења васпитача Србије.
7.О програмским активностима, присутне је известила Марина Гвозденовић, потпредседник Савеза удружења васпитача Србије.
Циљ конференције је :
Оснаживање практичара за развијање праксе која уважава дете као компетентно и активно биће, кроз размену искустава и рефлексију о улози васпитача у подстицању дечје партиципације и заједничком обликовању реалног програма.
Укупно је презентовано 90 стручних радова практичара Републике Србије, Републике Српске и Републике Северне Македоније и то кроз сесије:
– Улога васпитача у подстицању активног учешћа деце у игри,
– Улога васпитача у подстицању партиципације деце у планираним ситуацијама учења
– Партиципација деце у развијању реалног програма,
– Улога васпитача као партнера у интегрисаном приступу,
– Реални програм као процес учења кроз партнерство са породицом и локалном заједницом,
– Партиципација деце и васпитача у животно-практичним ситуацијама.
Учесници су имали прилику да у петак и суботу учествују у презентовању примера из праксе али и размени, рефлексији са другима. У петак, након сваке презентације рада у сесији, водила се кратка дискусија и осврт на приказани рад, а на крају сесија реализована је у дискусионом блоку – радионица „Од консултовања са децом до партиципације”, чији је циљ био: пружање прилике практичарима да кроз хоризонталну размену и учење промишљају о одговарајућим решењима, стратегијама, приступима у пракси-рефлексивним увидима у своју праксу. Кроз индивидуални и рад у малим групама, учесници су износили своје ставове, увиде и искуства у односу на консултовање са децом које води у партиципацију, о кључним аспектима консултовања: партиципација, слушање и уважавање гласа детета, доношење одлука, као и о улогама васпитача у подстицању партиципације деце. У завршном делу радионице, учесници су уобличили запажања и истакли примере из праксе.
У петак, 17.04.2026. организована Изборна скупштина Савеза удружења васпитача Србије, а затим је обележен Дан васпитача перфомансом, у чијој су припреми и реализацији учествовали васпитачи из Београда, Крагујевца, Смедерева, Велике Плане, Смедеревске Паланке, Деспотовца и Пожаревца.
У суботу, након сваке презентације рада у сесији, такође се водила кратка дискусија и осврт на приказани рад, а на крају сесија реализована је у дискусионом блоку – радионица „Кафе-изазов“, чији је циљ био заједничко промишљање о пракси, уз уважавање мишљења свих учесника. Након размене у мањим групама,усаглашавала су се и презентовала промишљања о пракси – кроз присутност гласа детета (слушање и уважавање), консултовање или партиципацију (ниво укључености), васпитач у пракси (рефлексивна улога), значај простора и могућности окружења као ресурса за игру,истраживање и учење.
Увиди са сесија и реализованих радионица након сесија
У приказаним радовима видљиво је да практичари препознају значај слушања и разумевања дечијег гласа. Препознат је значај различитих начина консултовања са децом кроз вербалну и невербалну комуникацију.
Практичари знају да препознају невербалне сигнале детета, да „прочитају“ њихове потребе кроз то шта бирају да раде али знају да уваже легитимну потребу детета да у одређеним ситуацијама ћути и не жели да учествује у консултовању или разговору. У већини радова дата је могућност деци да кроз игру, различите видове уметничког изражавања, моделе и макете изразе своја промишљања и идеје.
Практичари препознају своју улогу у креирању простора уносећи материјале који деци омогућава да самостално бирају чиме ће се бавити. Средина се мења у складу са темом пројекта.
У појединим радовима дата је могућност деци да документују процес, простор или оно чиме се баве самстално и да на тај начин узму учешће у процесу или ситуацији која се у том тренутку дешава.
Већина радова је активно учешће деце презентовала кроз актуелне пројекте у васпитним групама.
У мањем броју рада аутори су фокус управо ставили на видљивој улози васпитача у подстицању активног учешћа деце у развијању реалног програма. Деца су делила своје идеје са васпитачима као равноправни актери и доносиоци одлука.
Препознаје се тежња практичара да воде рефлексивни дијалог у улози „ критичког“ пријатеља .
Препоруке:
– Потребно је да се у наредном периоду практичари оснаже за различите видове консултација са децом у смислу прелаза ка дубљем учешћу деце:
– Треба тежити ка, не само консултовању него и доношењу одлука од стране деце.
– Омогућити деци да кроз различите разговоре у кругу, у пару, кроз отворене разговоре износе своје идеје и предлоге које ће пренети вршњачкој групи и у равноправном дијалогу са децом и одраслима проверавати, предлагати одлуке о теми која их занима.
-Уочава се да током развијања теме пројекта настају „нове“ просторне целине што није у складу са концепцијом (нарочито симболичка просторна целина: она може бити канцеларија, кухиња, апотека, продавница али и даље јесте просторна целина за симболичку игру). Наиме просторне целине се у складу са темом пројекта мењају добијајући нови изглед и нове материјале али им називи и даље остају исти.
-Потребно је да се практичари оснаже за јасно исказивање и примање увида из угла
„ критички пријатељ“
– Код писања радова за стручну конференцију није неопходно тему конференције приказати кроз актуелни пројекат на нивоу васпитне групе. Напротив, потребно је акценат ставити управо на сегменте који директно јесу одговор на тему конференције. У том смислу веома је важно пратити упутства из Позивног писма за стручну конференцију.
Улоге васпитача су јасно излистане у већини радова што говори о дубљем, рефлексивном промишљању практичара.
Видљиво је да васпитач:
– Прати и „ослушкује“ децу
– Оснажује децу
– Подржава инклузију и улаже додатне напоре на развијању емпатије целе вршњачке заједнице и свих одраслих актера у васпитно-образовном процесу
– Сарађује са породицом и локалном заједницом
– Креира простор за игру у сарадњи са децом, породицом и локалном заједницом
– Истраживач је заједно са децом и другим одраслима у процесу
Препоруке:
-У наредном периоду практичари се требају оснажити за препознавање своје улоге у стратегији коју користе у раду – моделовање (вербалним, невербалним каналима комуникације, односа са другима, односу према свету, учењу…) и на тај начин у први план ставити вредности које су целоживотне и важне како за децу тако и за за друштвену заједницу у целини
– У радовима практичара у наредном периоду требало би бити видљиво да је главни задатак васпитача да подстакне дечију партиципацију (активно учешће), где дете постаје ко-креатор а не само „пасивни“ или „обавештени“ корисник унапред припремљених активности
Препорука-Закључак:
Практичари више не планирају „за децу“, већ заједно са децом кроз дијалог, игру и заједничко делање, чиме се осигурава да програм буде аутентичан и релевантан за дечију перспективу, контекст и стварност у којој су сада и данас!
У том смислу уважавање дететовог мишљења и активног укључивања у одлуке које се тичу његовог живота и учења је фокус којим се практичари требају бавити и даље улазећи у суштину партиципације кроз рефлексивни дијалог на свим нивоима: собна колегиница, колегинице из суседне собе, Актив вртића, размена између вртића једне Установе…Циљ коме практичари теже јесте омогућити деци да сама препознају тему која их интересује а да у том процесу истраживања васпитач буде подршка која ће „ослобађањем“ из улоге доминантног васпитача, постати истински партнер деци.Због важности теме и разумевања значаја партиципације деце у развијању реалног програма, чланови програмског одбора су се усагласили да тема за јесењу стручну конференцију на Тари 2026. остане иста:
„Улога васпитача у подстицању активног учешћа деце ( партиципација) у развијању реалног програма“
Тема за сусретање васпитача “ Један дан у вртићу” у Врњачкој Бањи,која је планирана за септембар:
“ Један дан у вртићу- хиљаду прилика за учење”
Програмски одбор:
Слободанка Радосављевић,
Марија Шћепановић ,
Марија Старчевић,
Нела Дујић,
Весна Нушић,
Слађана Драшковић,Гордана Лазаревић ,
Биљана Трајковић ,
Наташа Јовановић ,
Далиборка Месар,
Оливера Дишић,
У Кладову, 19.04.2026. год,