Чланак из “Вечерњих новости”

By | 31. January 2009.

“ЗА боравак двоје деце у вртићима у Београду родитељи годишње издвоје 1.500 евра, док за исту услугу Јагодинци дају три пута мање, или у просеку 450 евра! Треба, међутим, имати у виду да и у престоници има оних који плаћају много мање износе, а да при том нису социјални случајеви…

Чињеница је да свако дете у Србији за драстично различиту цену добија исту бригу, храну, васпитно-образовни рад. Сви Неготинци, Лесковчани, Ужичани и Пожаревљани плаћају, од 1.000 до 3.000 динара, јер општине издвајају остатак, док Београђани са просечним примањима плаћају по 7.400 динара месечно. Тако испада да они чије су плате изнад 35.000 динара, заједно са градом, финансирају боравак деце и свих осталих корисника. Маме и тате се оправдано љуте, а у Секретаријату за дечју заштиту признају да је тачно да има ситуираних, који довозе децу џиповима, а да при том лажирају документацију.
– Само за три месеца успели смо да „ухватимо“ готово три хиљаде родитеља који нису поднели валидне папире – каже Љиљана Јовчић, градски секретар за дечју заштиту.
– Пре контроле најнижи износ од 694 динара плаћало је више од 10.000 Београђана, а сада их је око 7.400. Наше службе неће ту стати, већ ћемо покушати на све начине да спречимо оне који се баве оваквим преварама.
Регресне скале се и праве да би родитељи који највише зарађују издвајали више новца од оних који имају мања примања. То је, међутим, неправедно када се упореде цене по градовима, јер испада да негде мама и тата који зрађују по 40.000 динара плаћају и више од 10.000 за вртић, а негде свега 1.950 динара.
Осим у Београду најскупље је бити родитељ у Нишу (9.400) и Крушевцу (10.800). Крушевљани, чији просек нето плате прелази 28.584 динара по члану домаћинства плаћају 10.800 динара. Они који имају примања од 12.134 до 28.584 по члану домаћинства,
за дете треба да плате 6.000 динара месечно.
Велики је пропуст и то што не постоји списак ставки које „улазе“ у економску цену и који би требало да буде јединствен за целу земљу, већ је градови самовољно одређују и врло често лицитирају шта у њега улази, а шта не.
– Финансирање предшколских установа није правно регулисано и нема закона у коме би писало колико локална самоуправа мора да издвоји за вртиће – објашњава Слободанка Радосављевић, председница Савеза васпитача Србије. – Свако се руководи по свом осећају и тако формира цене услуга боравка деце у забавишту и плате васпитача. Предшколци теже да се регулише финансирање предшколских установа тако да општине издвајају 80 одсто, а 20 процената да дају родитељи.

РАЗЛИЧИТЕ ПЛАТЕ

И разлика у платама од града до града је драстична, па се дешава да у неким општинама васпитачи имају и по 10.000 динара мање од својих колега из друге општине.
– Нама износ плате зависи од тога да ли радимо у богатој или сиромашној општини и од расположења локалне власти – објашњава председница Савеза васпитача Србије. – Тражимо да се изврше измене у Закону о основама система и образовања и да се за плате и додатке запосленима у дечјим вртићима обезбеде средства у буџету Републике Србије. Истина је да је у великим градовима живот скупљи, али је чињеница да васпитачи у Босилеграду и Београду раде исти посао, а да им се примања драстично разликују.

ПРОБЛЕМИ У НИЗУ

Дете је у Србији и даље најскупља инвестиција и млади парови се све ређе опредељују за родитељство. А, чак и када се одлуче, чека их низ проблема, од тога да у вртићима нема места, па до тога да цена боравка зависи од града у којем живе. Они који и постану родитељи, боли их неправда, што њихово поштење неко скупо наплаћује.