„ПОДРЖАВАЊЕ И УВАЖАВАЊЕ ДЕЧИЈЕ ИГРЕ И ИСТРАЖИВАЊА У ВРТИЋУ И ВАН ЊЕГА“
11-13.10.2024. год.
Током ова три дана дружења и размене искустава васпитача једна реч је изронила као као делфин из океана – ЗАЈЕДНИШТВО!
Са сесија, којима смо присуствовали, из презентација, из говора свих који су се обраћали и целог овог скупа, над нама је све време лебдело и носило нас то ЗАЈЕДНИШТВО!
Квалитет приказаних радова је у видљивости процесуалности у истраживању, смисаоним и аутентичним ситуацијама које се користе као прилика за истраживање. Васпитачи излазе из зоне комфора, суочавају се и промишљају како да превазиђу изазове.
У већини радова се јасно препознаје: кооперативност, иновативност, креативност,уважавање, сарадња, толеранција а изнад свега, партнерство.
Уочљиво је вршњачко и међугенерацијско учење.васпитачи су унапредили сегмент локалне заједнице као места за игру, истраживање и учење. У локалној заједници се теме/пројекти покрећу и развијају. Уочљив је повратак природи као неисцрпном ресурсу за истраживање и израњање.
У свим радовима се примећује да је димензуја сарадње са породицом у великом успону. Родитељи су постали равноправни партнери који нам помажу у реализацији и унапређивању реалног програма. И на тој димензији програма треба радити и даље.
Већина вртића одише климом топлине, добродошлице, пријатне атмосфере, позивају на истраживање и игру јер је понуђено мноштво матерјала. У вртићима сада деца бирају простор у коме желе да бораве, да тај простор и мењају. Али и тај сегмен треба и даље развијати и обогаћивати.
Кроз презентоване примере животно-практичних ситуација, уочава се заједништво деце, њихово задовољство, оснаженост, активни су учесници , врше одабир игре и начин учествовања у игри, брину о хигијени, биљкама, животињама и природи уопште. Таквим приступом, ми им помажемо да развијају позитивну слику о себи.
ПРЕПОРУКЕ
Наш посао супервизора не би био комплетан и одговорно одрађен када не би смо дале смернице и препоруке за неке од следећих сусрета. А те препоруке су изрониле управо из приказаних презентација и од самих васпитача који су једни другима најбољи критички пријатељи.
Презентовати радове који у животно-практичним ситуацијама показују следеће:
– потребе детета у смислу задовољства или незадовољства током и након истраживања, експериментисања, сарадње, уређења и друго, посебно у емотивном смислу; забележити тај евалуациони део са децом,
– димензије инклузије и различитости требало би да буду видљивије,
– процесе транзиције из јаслица у вртићке групе и из вртића у основну школу,
– колико су сами васпитачи напредовали у дигиталним компетенцијама,
– презентације са израњајућим темама/пројектима да би се показао тај израњајући карактер програма.
Можемо приметити да су и ови сусрети покази спремност и храброст васпитача да уче и стражују. Да се не плаше промена и иновација. Да су спремни да јачају своје компетенције практичара. Да граде заједништво. Да једни другима буду критички пријатељи. А све у циљу развијања реалног програма, а на задовоство и деце и себе.
Закључак је да су васпитачи направили искорак ка развијању реалног програма. И да ће сваки следећи сусрети и презентације бити све квалитетнији и садржајнији јер граде и развијају заједницу учења, истичу свој професионализам, а све кроз Савез удружења васпитача Србије!
Све честитке организатору!
Супервизори:
Марија Старчевић, директор ПУ „Дечје арство“ Велика Плана
Драгана Хаџи-Ристић, директор ПУ „Радост“, Врњачка Бања