Коментар новог Закона о основама система образовања и васпитања

By | 6. October 2009.

Стручни коментар
КОМЕНТАР НОВОГ ЗАКОНА О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА – “Сл. гласник РС”, бр. 72/2009

На седници Народне скупштине Републике Србије, дана 31. августа 2009. године усвојен је Закон о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, ступио на снагу дана 11. септембра 2009. године – даље: Закон). 
Закон о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, бр. 62/2003, 64/2003 – испр., 58/2004, 62/2004 – испр., 101/2005 – др. закон, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона и 83/2005 – испр. др. закона), који је стављен ван снаге доношењем Закона, донет је 2003. године и њиме су први пут на целовит начин утврђене основе система предшколског, основног и средњег образовања. Прво усклађивање овог закона са променама и потребама које намећу околности и услови у којима се примењује извршено је 2004. године. У току 2006. године поново се приступило прилагођавању норми овог закона новим условима насталим доношењем Закона о државним службеницима (“Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр. и 116/2008) и престанком примене Закона о радним односима у државним органима (“Сл. гласник РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон*, 49/99 – др. закон**, 34/2001 – др. закон***, 39/2002, 49/2005 – одлука УСРС, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона и 83/2005 – испр. др. закона), у установама почев од 1. јула 2006. године. Рад на Закону, првобитно је започет као рад на изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, али се током рада јавила потреба за изменама текста у већем обиму тако да је донет нов системски закон. Закон је нов, по броју одредби које су промењене, у мањој или већој мери, али не и по концепцији и структури. У Закону је извршено редефинисање законског оквира и усклађивање норми у циљу усклађивања са Уставом Републике Србије (“Сл. гласник РС”, бр. 98/2006) у погледу бесплатности средњег образовања и својине установа и новим законима који су донети у периоду од последње измене и допуне 2004. године: забрана свих облика дискриминације у установама са Законом о забрани дискриминације (“Сл. гласник РС”, бр. 22/2009), нивои образовања запослених са Законом о високом образовању (“Сл. гласник РС”, бр. 76/2005, 100/2007 – аутентично тумачење и 97/2008); услов у погледу некажњаваности физичког лица као оснивача установе, запослених и члана органа управљања установе са Кривичним закоником (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 и 72/2009); поступак надзора у образовним установама са Законом о државној управи (“Сл. гласник РС”, бр. 79/2005 и 101/2007). Такође, извршено је и усклађивање са Законом о националним саветима националних мањина (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009) у погледу стварања законског оквира за остваривање права националних савета националних мањина у области образовања.
Већ на први поглед уочљиво је усклађивање Закона са усвојеним развојним стратегијама Владе Републике Србије – Стратегијом за смањење сиромаштва, Националним планом акције за децу, Националним миленијумским циљевима развоја, Стратегијом развоја образовања одраслих у Републици Србији (“Сл. гласник РС”, бр. 1/2007), Стратегијом за унапређивање положаја Рома у Републици Србији (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009), Стратегијом развоја стручног образовања у Републици Србији (“Сл. гласник РС”, бр. 1/2007), Стратегијом унапређивања положаја особа са инвалидитетом (“Сл. гласник РС”, бр. 1/2007), Националном стратегијом за младе (“Сл. гласник РС”, бр. 55/2008), Националном стратегијом за превенцију и заштиту деце од насиља (“Сл. гласник РС”, бр. 122/2008) и многим другим.
Законом се жели постићи да се досадашња позитивна искуства из тзв. “пилот” програма, који су се спроводили само у појединим школама, примене у свим школама, као и да се отклоне проблеми који су уочени у пракси. Такође, у припреми закона коришћена су међународна компаративна истраживања која показују недовољну функционалну писменост деце (ПИСА – Программе фор Интернатионал Студент Ассессмент и ТИМСС – Трендс ин Интернатионал Матхематицс анд Сциенце Студy), истраживање УНИЦЕФ-а о насиљу у школама, истраживања УНДП-а (Унитед Натионс Девелопмент Программе), Светске банке, УНИЦЕФ-а и других међународних и домаћих институција која указују на мали обухват деце из осетљивих група, а посебно Рома, деце са сметњама у развоју, деце из руралних средина и њихово осипање из система образовања и васпитања. Образовни ниво целокупне популације је изузетно низак (23,9% становника старијих од 15 година има само основно образовање), тако да је у Закону, у свим његовим сегментима, видљива тежња за повратак одраслих у образовање, а такође и покушај да се створе основе за усклађивање образовног система са захтевима привреде и послодаваца.
Основне одредбе Закона
У првој глави Закона (чл. 1. до 11) која носи назив “Основне одредбе” уређен је предмет закона, образовање и васпитање, општи принципи система образовања и васпитања, циљеви образовања и васпитања, општи исходи и стандарди образовања и васпитања, право на образовање и васпитање, обављање делатности, обављање образовно-васпитног рада, употреба језика и евиденције и јавне исправе.
Систем образовања и васпитања, које обухвата предшколско васпитање и образовање, основно и средње образовање и васпитање, остварује се у установи, уз поштовање општих принципа, као што је “једнакоправност” образовања, односно једнако право и доступност образовања свима, забрана дискриминације по свим основама, индивидуализовани приступ сваком детету, различити облици наставе, превенција превременог осипања из система образовања, подизање образовног нивоа становништва и доживотно учење. Општи циљ образовања је инвестирање у људски потенцијал, развијање нових знања и вештина за будућност и развијање вештина за учење и решавање проблема. Посебна пажња посвећена је општим стандардима постигнућа деце и ученика и посебним стандардима по циклусима, разредима и предметима, као и стандарда за професију наставника, васпитача и стручних сарадника, директора, просветног инспектора и просветног саветника, квалитета уџбеника и наставних средстава, као и квалитета рада установе. Новина је и повећање професионалних квалитета наставног особља (педагошко-психолошко образовање), отвореност школа за већи обухват деце и одраслих и нови систем финансирања по детету/ученику.
Право на образовање и васпитање је једнако за све, без дискриминације по било ком основу. Лица са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и лица са изузетним способностима имају право на образовање и васпитање које уважава њихове посебне образовне и васпитне потребе.
Услов у погледу нивоа образовања за лица која изводе образовно-васпитни рад, је усаглашен са Законом о високом образовању, а додат је и услов за лица која су образовање стекла по раније важећим прописима и који се примењује од школске 2012/2013. године, а то је образовање из педагошких и психолошких дисциплина стечено у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и шест бодова праксе у установи, у складу са Европским системом преноса бодова.
Такође, уведена је обавеза установе да води базу података у оквиру јединственог информационог система просвете, које доставља министарству за обављање законом утврђених послова, уз поштовање прописа којим се уређује заштита података о личности.
Развој, обезбеђивање и унапређивање образовања и васпитања
У другој глави (чл. 12. до 26) која носи назив “Развој, обезбеђивање и унапређивање квалитета образовања и васпитања” уређене су надлежности савета, завода и Министарства, као институција које помажу и прате развој образовања и обезбеђење и унапређивање квалитета образовања и васпитања, њихове врсте, састав и надлежности, као и надлежности Министарства и школских управа.
Поред Националног просветног савета, који прати и омогућава развој и унапређује квалитет предшколског, основног и средњег општег и уметничког образовања, формира се и Савет за стручно образовање и образовање одраслих, за средње стручно образовање и образовање одраслих, специјалистичко и мајсторско образовање, образовање за рад, стручно оспособљавање и обуку. Национални просветни савет бира Народна скупштина Републике Србије, а чланове Савета за стручно образовање и образовање одраслих именује Влада Републике Србије. Законом је уређен њихов састав, надлежности и међусобни однос. Национални просветни савет има 43, а Савет за стручно образовање и образовање одраслих 21 члана. Савети могу да образују сталне и повремене комисије, а сталне комисије могу да се образују и за питања образовања од посебног интереса за националне мањине.
Да би се обезбедио квалитет образовања и васпитања Република Србија оснива две установе које обављају развојне, саветодавне, истраживачке и стручне послове за све нивое образовања. То је Завод за унапређивање образовања и васпитања и у оквиру њега, као организационе јединице: Центар за развој програма и уџбеника, Центар за професионални развој запослених у образовању и Центар за стручно образовање и образовање одраслих, а њихов назив говори о пословима за које се оснивају. Завод за унапређивање образовања и васпитања може да има посебне организационе јединице за питања образовања националних мањина, као и друге организационе јединице, у складу са статутом.
Друга установа је Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, који има организационе јединице и то, Центар за стандарде, Центар за испите и Центар за вредновање и истраживања, а може да има и посебне организационе јединице за питања образовања националних мањина, као и друге организационе јединице, у складу са статутом.
За обављање појединих послова из своје делатности, заводи могу да образују посебне стручне комисије и тимове из реда стручњака у области образовања и васпитања или да ангажују научноистраживачке установе, уз сагласност Министарства.
Законом су прецизније уређене надлежности ова два завода, а боље је дефинисан и однос савета, завода и Министарства, ради ефикаснијег деловања свих институција које пружају подршку образовању. Заводи који су надлежни за припрему или учешће у припреми подзаконских аката које доноси Национални просветни савет или министар, дужни су да ове послове обаве и припремљене материјале доставе Министарству у року који им одреди министар. Поступак покреће министар достављањем захтева одговарајућем заводу. Министар доставља Националном просветном савету на разматрање, утврђивање предлога или одлучивање материјал завода.
Установе и друге организације
У трећој глави (чл. 27. до 51) која носи назив “Установе и друге организације” уређују се врсте установа и сва питања од значаја за њихово оснивање и рад, као што су: оснивање и услови за почетак рада и обављање делатности, верификација, мрежа установа, издвојено одељење и проширена делатност, забрана рада, укидање установа, статусне промене и промене назива и седишта, аутономија установе, регистар установа, стране установе, забрана дискриминације, забрана насиља, злостављања и занемаривања, страначког и политичког организовања, развојни план и сва друга питања од значаја за рад установа.
Врсте установа које обављају делатност образовања и васпитања су остале углавном непромењене. Појашњене су одредбе којима се уређује оснивање и верификација установа у смислу да су раздвојени услови који су потребни за оснивање, од услова које установа мора да испуни да би могла да обавља рад. Отклоњене су и нејасноће у погледу верификације, она се захтева и када установа врши статусне промене, мења седиште, организује рад у издвојеном одељењу, остварује нови програм или уводи нови образовни профил.
У погледу мреже установа новина је право поверено аутономној покрајини да утврђује мрежу средњих школа на својој територији, а за мрежу дечјих вртића и основних школа, у јединици локалне самоуправе у којој се образовно-васпитни рад остварује на језику и писму националне мањине, неопходна је сагласност одговарајућег националног савета националне мањине.
У погледу услова које мора да испуњава оснивач установе, пооштрен је услов у погледу неосуђиваности, који је усклађен са Кривичним закоником, а уведен је и услов да то не може бити лице за које је, у складу са законом, утврђено дискриминаторско понашање.
Уз нека појашњења, право на оснивање стране установе је остало исто, уз обавезу признавања исправе коју издаје страна установа, уколико њен ималац жели да оствари право на рад или даље образовање у Републици Србији.
У овом одељку, новина је увођење још једне установе у систему сталног стручног усавршавања. Јединица локалне самоуправе или више њих могу да оснују центар за стручно усавршавање, који у свом раду мора да поштује опште принципе и циљеве образовања и васпитања и да ту делатност обавља у складу са Законом.
У Закону, изузетан значај имају одредбе којима се на недвосмислен начин у установе уводи забрана дискриминације, забрана насиља, злостављања и занемаривања и страначког организовања и деловања. Овим забранама обухваћени су сви актери у животу и раду школе: запослени, деца/ученици, родитељи. Одредбе Закона које се односе на забрану дискриминације усклађене су са Законом о забрани дискриминације и прилагођене специфичностима односа у образовним установама. Забрана насиља, злостављања и занемаривања је такође детаљно разрађена, уз дефинисање шта се сматра насиљем, злостављањем или занемаривањем. Повреде ових забрана уређене су поглављима Закона којима су уређена права дужности и одговорност запослених и ученика, као и у казненим одредбама. Имајући у виду да је ово изузетно осетљиво подручје и да су могуће злоупотребе, дато је овлашћење министру за прописивање протокола којим ће се дефинисати садржај и начин спровођења превентивних и интервентних активности, начин вршења процене ризика и заштите од насиља, злостављања и занемаривања.
Новину у овом поглављу представљају одредбе којима се уређује осигурање квалитета рада установе. Уводи се на недвосмислен начин обавеза установе да се стара о осигурању квалитета образовно-васпитног рада, а његово вредновање се врши самовредновањем у оквиру саме установе, сваке године по областима, а сваке четврте или пете године у целини и спољашњим вредновањем под надзором Министарства и завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Важно је нагласити да се у овом поступку узима у обзир и став ученика и њихових родитеља.
Ради унапређивања образовања и васпитања и размене искустава установе могу да се међусобно повезују у струковна удружења, а наставници и стручни сарадници у стручна друштва, која дају мишљења о питањима од значаја за њихов рад.
Органи установе
У четвртој глави (чл. 52. до 68) која носи назив “Органи установе” обухваћени су органи управљања, њихов састав, надлежности и мандат, привремени орган управљања, савет родитеља, директор установе, његов избор, надлежности и одговорност, престанак дужности директора, као и права по престанку дужности, вршилац дужности директора и помоћник директора, стручни органи, тимови и педагошки колегијум установе и њихове надлежности, као и секретар установе.
Састав, надлежности и начин именовања и разрешења органа управљања остао је у основи исти, осим што је у установи, у којој се образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, за именовање представника јединице локалне самоуправе потребно мишљење националног савета националних мањина, а у установама у којима се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, национални савет националне мањине предлаже најмање једног члана јединице локалне самоуправе у орган управљања.
Услови и поступак за избор директора се такође нису много променили. Ново је да у установи у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, као и у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за које је, у складу са законом којим се уређују надлежности националних савета националних мањина, утврђено да су од посебног значаја за националну мањину, орган управљања бира директора уз прибављено мишљење одговарајућег националног савета националне мањине.
Поред обавезе полагања испита за директора уведена је и обавеза директора да савлада обуку. Директор који положи испит стиче дозволу за рад директора. Право полагања овог испита имају и лица која испуњавају услове за директора и која на тај начин стварају себи могућност да обављају ову дужност, уколико буду изабрани по конкурсу. Директору установе који је разрешен у складу са законом, престаје радни однос, без права на отпремнину.
Круг стручних органа се проширује, стручним активима васпитача и медицинских сестара и активом за развојно планирање у предшколској установи и стручним већем за разредну наставу у основној школи, а надлежности и начин рада свих стручних органа уређују се статутом установе. Новина је и обавеза увођења у посао секретара приправника, коме директор одређује ментора са листе секретара коју утврђује школска управа, као и одређење да се радно време секретара утврђује у складу са нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финансирање установе, односно зависно од величине школе.
Програми образовања и васпитања
У петој глави (чл. 69. до 86) која носи назив “Програми образовања и васпитања” уређени су програми на основу којих се обавља образовно-васпитни рад, као и институције и органи који их доносе.
У области предшколског васпитања и образовања основе предшколског васпитања и образовања доноси Национални просветни савет, као и наставни план и програм основног образовања и васпитања и општег и уметничког средњег образовања. У области средњег стручног образовања наставни план и програм доносе у прописаним деловима Национални просветни савет и министар, на предлог Савета за стручно образовање и образовање одраслих.
Предшколски програм у предшколској установи доноси управни одбор, школски програм основне и средње школе – школски одбор, а васпитни програм школски одбор школе са домом и орган управљања дома ученика.
У овом делу Закона уређују се и сви испити којима се завршава основно образовање и одређени ниво средњег образовања. Програме ових испита прописује министар.
Важна новина коју уводи Закон је обавеза доношења индивидуалног образовног плана за децу и ученике којима је услед социјалне ускраћености или сметњи у развоју неопходна додатна подршка, као и за ученике са изузетним способностима чиме се обезбеђује прилагођен и обогаћен начин образовања за децу и ученике са оваквим способностима.
Такође, новина је и да ученик који се определио за један од два изборна предмета верску наставу или грађанско васпитање, изабрани предмет може да мења у току циклуса основног, односно до краја стицања средњег образовања и васпитања. Досадашње решење је обавезивало ученика да се опредељује за цео циклус у основном, односно за цело средње образовање.
Остваривање образовања и васпитања
У шестој глави (чл. 87. до 102) која носи назив “Остваривање образовања и васпитања” уређује се школска и радна година, школски календар, упис у све врсте установа, годишњи план рада, прекид образовно-васпитног рада, трајање сваког нивоа образовања и право на бесплатно образовање.
Највећа новина у овом поглављу Закона је бесплатно средње образовање и за ванредне ученике. Тиме је извршено усаглашавање са Уставом, којим је прокламовано да је основно образовање обавезно и бесплатно, а средње бесплатно. Дефинисано је да је редован ученик лице које је у првом разреду средњег образовања и образовања за рад млађе од 17 година, а ванредан ученик лице старије од 17 година, изузев лица из осетљивих друштвених група, које, уколико оправда немогућност редовног похађања наставе може и у млађем узрасту да се школује у својству ванредног ученика. Школарину, у висини коју одреди Министарство, плаћа лице које је већ стекло средње образовање, а жели да се доквалификује или преквалификује, или стекне специјалистичко или мајсторско образовање.
Новина је да припремни предшколски програм траје девет, а не шест месеци. Промењен је и поступак уписа, па психолог и педагог врше испитивање детета које је већ уписано у школу, које се врши на матерњем језику детета, уз помоћ преводиоца, уколико је то потребно. Такође, формираће се интерресорне комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику, а акт којим се утврђују ближи услови за вршење процене прописаће споразумно министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове социјалне политике и министар за област просвете.
Законом је прописана могућност да се у средњу школу поједина лица или групе могу уписати под повољнијим условима, ради постизања пуне равноправности, по поступку који пропише министар. Новина је и могућност упоредног савладавања основног и средњег образовања за одрасле.
Једнако право уписа, поред страних држављана и лица без држављанства, имају и прогнана и расељена лица, а дете држављанина земље чланице Европске уније, док борави у републици Србији може да похађа наставу матерњег језика и културе у просторијама установе коју одреди орган јединице локалне самоуправе.
Трајање огледа се проширује на највише пет година, а његово вредновање се спроводи у последњој години.
Терминолошка измена је извршена када је у питању акт који установа доноси сваке године до 15. септембра и којим се утврђују време, место и носиоци остваривања програма образовања и васпитања, па се он не зове годишњи програм, као до сада, већ годишњи план рада.
Права детета и ученика, обавезе и одговорности ученика
У седмој глави (чл. 103. до 111) која носи назив “Права детета и ученика, обавезе и одговорности ученика” уређују се ученички парламент, оптерећење ученика, оцењивање и напредовање, владање и општи успех, приговор и жалба на оцену и захтев за заштиту права ученика, одговорност ученика, васпитно-дисциплински поступак и мере, као и правна заштита ученика.
Новина везана за ученички парламент је обавеза његовог организовања у последња два разреда основне и средњој школи и прецизније одређивање у којим случајевима школски одбор средње школе доноси одлуке, а то чини у саставу проширеном са два пунолетна ученика које бира ученички парламент средње школе, и када представници ученичког парламента присуствују и учествују у раду, али без права одлучивања.
Одредбе којима се уређује оцењивање и напредовање ученика допуњене су. И даље остаје описно оцењивање у првом разреду основне школе, а у осталим разредима основне и у средњој школи, оцењивање је бројчано и описно из предмета које одреди министар. У основној школи ученик се оцењује најмање четири пута, а у средњој школи три пута у току једног полугодишта. Оцена из владања улази у општи успех ученика основне школе, почев од шестог разреда.
Ради бржег завршавања средњег образовања, редован ученик средње школе који није положио поправни испит може да наредне школске године заврши започети разред у својству ванредног ученика, у истој школи, поновним полагањем поправног испита. Након тога, ученик има право да се у истој школској години упише у наредни разред у истом својству. Такође, ново је и да ученик завршног разреда основног и средњег образовања који не положи поправни, завршни, односно матурски испит завршава започето образовање у истој школи у својству ванредног ученика полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа.
Одредбе којима се уређује заштита права ученика у поступку оцењивања прецизније су утврђене него у раније важећем закону. Ученик има право приговора и на оцену из владања, као и право на жалбу на испит. Правно средство – захтев за заштиту права, проширује се и на ученике основне школе. Овај захтев се подноси у случају доношења или недоношења одлуке након подношења пријаве, приговора или жалбе, односно ако је повређена забрана из члана 44. и 45. Закона и права ученика утврђених Законом, а подноси га ученик основне или средње школе или његов родитељ Министарству, у року од осам дана од дана сазнања за повреду права. По том захтеву поступа установа, након упозорења Министарства, или Министарство, уколико школа не поступи по упозорењу.
Одредбе којима се уређује одговорност ученика разрађене су у великој мери. Васпитна и васпитно-дисциплинска мера може да се изрекне ученику само у случају да је школа претходно предузела неопходне активности васпитног карактера, у циљу раног препознавања понашања које би могло да доведе до повреда обавеза ученика. Теже повреде обавеза ученика су преузете из посебних закона, а уведена је и нова повреда – употреба мобилних телефона и других електронских уређаја, ако се тиме угрожавају права других или чини превара у поступку оцењивања. Поред овог, теже повреде се могу прописивати и посебним законима, али не и општим актом установе. Детаљно је разрађен дисциплински поступак и мере које се могу изрећи за теже повреде обавеза ученика, као и мере за лакше повреде обавеза ученика, које се изричу без вођења дисциплинског поступка.
Запослени у установи
У осмој глави (чл. 116. до 145) која носи назив “Запослени у установи” уређују се наставници, васпитачи и стручни сарадници, њихово образовање, сарадници, педагошки асистент и помоћни наставник, пријем у радни однос и услови за пријем, рад на одређено време и пробни рад, приправници и стажисти, све у вези лиценце, затим норма часова, одговорност запослених и дисциплински поступак, одмори и одсуства, удаљавање са рада и престанак радног односа.
У овој глави Закона, јасније у односу на раније важећи закон, дефинисано је ко све обавља образовно-васпитни рад у предшколским установама и школама. У обављању делатности предшколска установа може да има сарадника: нутриционисту, социјалног и здравственог радника и другог сарадника, у складу са посебним законом. Осим помоћног наставника, за све нивое образовања се уводи педагошки асистент, који пружа додатну подршку и помоћ деци, ученицима и наставницима, сарађује са родитељима и заједно са директором са јединицом локалне самоуправе.
Формирају се и стручни тимови на нивоу јединице локалне самоуправе, такође у циљу пружања додатне подршке у настави. И на крају, за дете, односно ученика који има сметње у развоју, могуће је присуство пратиоца (родитеља, старатеља, и сл.), који ће му пружати непосредну помоћ у раду.
Услови за пријем у радни однос проширени су на све запослене у установи, а не само на наставнике, васпитаче и стручне сараднике, а у погледу некажњаваности усаглашени су са Кривичним закоником. Постављен је и услов који се односи на знање језика националне мањине за наставника који остварује образовно-васпитни рад на језику националне мањине. Новина је да наставник верске наставе заснива радни однос на неодређено време (а не само на годину дана, као до сада),
Чланом 121. Закона је предвиђено које образовање морају да имају наставници, васпитачи и стручни сарадници и повезано је са чланом 8. став 2. Закона којим се прописује образовање које је усаглашено са Законом о високом образовању и раније важећим прописима и додатни услов да сви наставници, васпитачи и стручни сарадници морају да имају психолошко, педагошко и методичко образовање стечено на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и шест бодова праксе у установи, у складу са Европским системом преноса бодова.
Што се тиче лиценце, ранија решења углавном остају непромењена, осим што је проширен круг лица која немају обавезу полагања овог испита, а то су сарадници у предшколској установи, педагошки асистент и помоћни наставник.
Одредбе којима се уређује приправништво унеколико су промењене решењем да приправник у току прва три месеца приправничког стажа нема право оцењивања ученика, а ради под непосредним надзором наставника, васпитача и стручног сарадника који има лиценцу и које му одређује ментор приправника. Министар доноси подзаконски акт којим се ближе уређује приправнички стаж, као и програм обуке за ментора, језик на коме се полаже испит и орган територијалне аутономије за полагање испита.
У области стручног усавршавања промењени су називи који се могу стећи у току процеса стручног усавршавања, а то су: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник.
У поступку одлучивања о избору наставника, васпитача и стручног сарадника, мишљење органа управљања се даје тек након извршене претходне провере психофизичких способности кандидата, коју врши надлежна служба за послове запошљавања, а продужен је и рок за доношење одлуке о избору кандидата на 30 дана од дана истека рока за подношење пријава. Такође, уведена је и могућност пробног рада за наставника, васпитача или стручног сарадника који се прима у радни однос на неодређено време, или на одређено време, дуже од годину дана и који може да траје најдуже шест месеци.
Побољшана је одредба којом се уређује уговор о извођењу наставе и прилагођена потребама праксе. Овај уговор се сада може закључивати и са лицем које има лиценцу и које је запослено у другој установи (школи).
Педагошка норма замењена је нормом свих облика непосредног рада са децом и ученицима. Наставник, у оквиру недељног пуног радног времена треба да изводи 20 часова наставе и четири часа других облика непосредног образовно-васпитног рада са ученицима (допунски, додатни, индивидуализовани, припремни рад и други облици рада, у складу са посебним законом), а наставник практичне наставе 26 часова; васпитач у предшколској установи остварује припремни предшколски програм у полудневном трајању – 50 одсто радног времена; васпитач у предшколској установи и школи са домом 75 одсто радног времена остварује непосредан васпитно-образовни са децом, односно васпитни рад са ученицима; наставник ученика са сметњама у развоју 50 одсто радног времена изводи наставу и индивидуалне облике непосредног рада са ученицима; стручни сарадник 75 одсто радног времена остварује у установи све облике рада са децом, односно ученицима, наставницима, васпитачима, педагошким асистентима, другим сарадницима, родитељима, односно старатељима деце, односно ученика.
Дисциплинска одговорност наставника, васпитача, стручних сарадника, као и осталих запослених уређена је Законом и тиме је отклоњена правна празнина која је настала престанком примене Закона о радним односима у државним органима на запослене у установама, а Закон о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009) је не уређује.
Радни однос запослених у установи престаје на основу решења директора у складу са законом, а брисан је досадашњи став ове норме, тако да се престанак радног односа не уређује више на посебан начин овим законом.
У погледу остваривања правне заштите запослених, прописано је како поступа другостепени орган по приговору, а све је усклађено и са Законом о општем управном поступку (“Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/2001).
Надзор
У деветој глави (чл. 146. до 154) која носи назив “Надзор” уређују се инспекцијски и стручно-педагошки надзор, у складу са Законом о државној управи. Новина је обавеза сталног стручног усавршавања просветних инспектора и просветних саветника, у циљу подизања квалитета обављања ових послова.
Нешто сасвим ново у Закону је увођење саветника – спољњег сарадника, који пружа стручну и саветодавну помоћ наставнику, васпитачу и стручном сараднику, стручним већима, активима и тимовима, тако што одржава огледни час, демонстрира поступке и методе, пружа повратну информацију о активностима наставника, васпитача и стручног сарадника, даје стручне препоруке за побољшање рада и сарађује са просветним саветником и просветним инспектором.
Саветник-спољни сарадник се бира конкурсом, са листе саветника-спољних сарадника коју формира министарство, а услови за стављање на листу су исти као и за просветног саветника. Предност има лице које је стекло звање и има стручне радове објављене у међународним или домаћим часописима или зборницима са рецензијом, одобрени уџбеник, приручник или друго наставно средство. Овај саветник добија налог министра и њему подноси извештај о извршеном послу. Са њим се закључује уговор о допунском раду, уз сагласност директора установе у којој ради.
Финансирање делатности установа чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе
У десетој глави (чл. 155. до 160) која носи назив “Финансирање делатности установа чији је оснивач Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе” средства за финансирање делатности установа утврђују се на основу економске цене за остваривање програма образовања и васпитања, по детету и ученику. Економска цена обухвата све текуће расходе по детету и ученику из свих извора финансирања у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, донекле по узору на финансирање предшколских установа. Овај систем примењиваће се поступно почев од школске, односно радне 2011/2012. године, и то огледом, на одређеном броју различитих врста установа, а све установе ће га примењивати од 2014/2015. године.
Казнене одредбе
У једанаестој глави (чл. 161. до 165) која носи назив “Казнене одредбе” прописани су прекршаји за све актере у образовању: установу, одговорно лице у установи, завод и одговорно лице у заводу, родитељи. Прописан је нов прекршај за родитеље, односно старатеље детета/ученика или ученика који учине повреду забране сваког облика насиља и злостављања, као и ако ту повреду учини малолетни ученик.
Поверавање послова државне управе аутономној покрајини
У дванаестој глави (члан 166) која носи назив “Поверавање послова” државне управе аутономној покрајини, једна од новина у односу на раније важећи Закон о основама система образовања и васпитања је поверавање послова Педагошком заводу Војводине који се односе на националне мањине и активности које се изводе на језицима националних мањина.
Прелазне и завршне одредбе
У тринаестој глави (чл. 167. до 186) која носи назив “Прелазне и завршне одредбе” прописани су рокови за примену појединих института, односно решења из Закона, а односе се на мандат чланова Националног просветног савета, избор чланова Савета за стручно образовање и образовање одраслих, бесплатно средње образовање ванредних ученика, одредбе о упису ученика у средњу школу почев од школске 2011/2012. године. Такође, изједначена су звања педагошког саветника и вишег педагошког саветника која су стекли наставници, васпитачи и стручни сарадници до 4. фебруара 1990. године, на основу Закона о сталном стручном усавршавању наставног и васпитног особља (“Сл. гласник СРС”, бр. 47/78 – пречишћени текст, 16/79 и 43/84) са звањем педагошког саветника, односно вишег педагошког саветника, које се стиче на основу Закона. Извршено је и признавање лиценце лицима која су положила стручни испит у области образовања, под одређеним условима, а 25. јуна 2003. године нису била у радном односу у установи, као и наставницима, васпитачима и стручним сарадницима који су 25. јуна 2003. године били у радном односу у установи, а имали су прекид радног односа после овог датума, а положили су стручни испит у области образовања до 25. јуна 2005. године. Лиценца се признаје и приправнику – волонтеру који се годину дана оспособљавао за самосталан образовно-васпитни рад у установи и који је положио стручни испит у области образовања до 25. јуна 2005. године, лицима који су такав испит полагали Црној Гори, као и признавање одређеног дела испита стручним сарадницима-библиотекарима који су положили испит за библиотекаре по прописима из области библиотекарства.